Хор Свети Јован Златоусти

Хорско певање у току Литургије у нашем граду почело је почетком 20. века и то баш у Саборном храму. Идејни творац и оснивач пиротског црквеног хора био је слепи господин Милан Џунић. Задатак тадашњег певачког друштва, које је носило име храма, Успеније Свете Богородице, најпре је био да одговара на јектеније што је давало свечанији и узвишенији карактер. Ангажовање хора у Литургији је расло тако да је цела Литургија певана, а касније је хор проширио свој репертоар и на световну музику. Због тога су врло често организовани концерти и драмске приредбе као надметање са тада чувеним певачким друштвом Момчило, којe је било чисто световни хор. Хор Успеније Свете Богородице имао је запажене наступе и остварену сарадњу са другим великим хоровима. Један од тих наступа је и дочек краља Александра Карађорђевића, приликом његове посете Пироту, јуна 1927. године, када је и присуствовао Светој Литургији у Саборном храму.

После Другог светског рата, хорско певање, нарочито на Литургији, почиње да се гаси због недостатка певача с обзиром на владајући режим. Нарочито је био тих период после седамдесетих година. Сам крај 20. века и уједно крај тешких деведесетих година било је време када су људи, притиснути егзистенцијалним тешкоћама и личним судбинама, наду и спас поново потражили унутар цркве. Повратак духовним вредностима свакако је био логичан завршетак епохе испуњене политиком, крутом идеологијом, ратовима и урушавањем свих моралних начела. Тај талас окретања литургијском животу, који је пре свега запљуснуо младе људе чистог ума и душе, водио их је под окриље цркве где су проналазили оно чега је у свакодневном животу било премало. Група младих, окупљена око пиротског свештенства, у једном тренутку је изразила жељу да се почне са певањем духовне музике.

Хор Св.Јован Златоусти је настао захваљујући јакој вољи и ентузијазму свештеника Мирослава Николића и протојереја Христивоја Николића и већ у току 1998. године почело се са првим пробама и увежбавањем композиција. Велики задатак и одговорност хоровође у том тренутку је преузео Василије Петровић-Васица, који је у том послу имао велика искуства јер је предводио певачке групе Пироћанке и Пироћанци, које су дуги низ година успешно радиле у оквиру Дома културе. Како је тадашњи хоровођа био мобилисан, убрзо је на његово место дошла Катарина Станковић (Пејчић), тадашњи студент Факултета музичке уметности у Приштини. Пробе су се одржавале у просторијама Музеја Понишавља Пирот, љубазношћу директора музеја Предрага Пејића и Драгољуба Златковића. У то време, хор Св. Јован Златоусти бројао је око тридесетак чланова међу којима су најбројнији били студенти.

Прва година постојања хора Св. Јован Златоусти била је обележена многим искушењима али се на крају ипак плодно окончала јер је хор стао на чврсте ноге, а својим наступима оплеменио душу и срце Пироћанаца гладних духовности. Треба још додати да је рад хора посебно оплеменио сусрет са блаженопочившим патријархом Павлом, у Темачком манастиру, јула 1999. године. Том приликом хор је добио благослов и драгоцене савете који се односе на црквено појање. Због одласка диригентице Катарине Станковић у Београд, хор остаје без диригента наредне две године, када то место преузима садашњи диригент хора, Јелена Лазаревић, тада још увек студент прве године на Факултету музичке уметности у Нишу. Пробе су биле организоване само викендом али уз велико пожртвовање и огромну енергију, како диригента тако и чланова, хор се брзо консолидовао.

* * *

БОГОРОДИЦЕ ДЈЕВО - Миодраг Говедарица Хор Св.Јован Златоусти Пирот на врх