Стари Пироћанци, иако много година угњетавани турском влашћу, одржавали су огањ вере својих предака и често били ходочасници у Свету Земљу. Као доказ њихове продуховљености и узвишене црквене свести, поносито стоји Саборни храм у Тијабари, посвећен Највећој међу женама, Пресветој Богородици односно њеном Успењу.
Неколико година пред крај турске владавине, 1870. године, јавила се потреба да се, поред Старе цркве посвећене Рођењу Христовом у Пазару, подигне још једна црква и да се посвети Пресветој Божјој Мајци.
Према натпису са плоче изнад улазних врата, храм је изграђен добровољним прилозима „благочестивих, православних хришћана Пирота и околине, залагањем г. Живка Антића- Свињара”.
За разлику од Старе цркве у Пазару, која је због ограничења прописаних од стране турских власти укопана у земљу, храм посвећен Успењу
Пресвете Богородице се слободно уздиже у висине славећи име Божје и своје Заштитнице.
Већ наредне године осликана је ктиторска икона
Богородица Портаитиса, дар Терзијског еснафа, рад Николаја Иванова, сликара чувене сликарске Самоковске школе. Сарадња са овом школом
се наставља и 1872. године, када је у дуборезу израђен предивни иконостас, рад још једног Самоковског уметника, Стојче Фанкова (
1810-1894). Са помагањем изградње храма настављено је и касније, у виду новчане помоћи за одржавање цркве или пак даривањем
потребних предмета за несметано богослужење и уређење цркве. 
украс Тијабарске цркве, многцени бисер који својом мајчинском
топлином одмара натоварену душу савременог човека, је чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице, дар обитељи св.Јована Златоустог
са Свете горе Атонске. Живописана је и освећена 1914. године, за време настојатеља Кирила.
Благословом Његовог Преосвештенства, владике нишког Господина Јована, крајем 2013.године, отпочета је прва фаза реконструкције храма. Након пар месеци, уследила је наредна фаза која обухвата реконструкцију пода. За то време, служба се одржавала у адаптираној капели у Крстионици. Средстава за реконструкцију храма обезбедила је Општина Пирот. У обнови своје цркве учествали су и верници својим скромним прилозима како би се храму вратио сјај који му доликује. Реконструкција је завршена пред Божић 2015.године, па је верни народ са својим свештенством прославио овај радосни хришћански празник у новоуређеном храму.
