Ми данас браћо и сестре прослављамо један дан када је мајка светог Константина пронашла Часни Крст у Јерусалиму, јер због тадашњих незнабожачких царева Крст је би склоњен, заборављен, закопан и чак на том месту, где су били крстови, било је место ђубришта и сваке нечистоте и прљавштине. Када је царица дошла, нису могли да сазнају уопште где је Крст, али један Јеврејин, за одређену суму новца, рекао и показао место, место Голготе, где су била закапана сва три крста, и Христов и крстови разбојника који су са Њим, тог дана, висили на њима. Откопали су и нашли су заиста сва три крста потпуно цела, али нису знали који крст је Христов крст. Ту је било гробље и то место се звало место лобање и ту су врло често пролазиле поворке, носивши покојнике, да их сахрањују ван града. Они су заутавили једну поворку и на предлог тадашњег патријарха, почеше да стављају један по један крст на покојнике и када су ставили Христов Крст, покојник је оживео! И опет кажем није то сведочанство једног човека, било је присутно неколико десетина хиљада људи. Голгота је мало узвишење, јако мало брдашце. И онда је патријарх предложио мајци Константиновој да се попну мало више и да подигну Крст и да њиме благосиљају сав народ на све 4 стране света и зато ми овај празник зовемо Воздвиженије Часног Крста.
Браћо и сестре у данашње време видимо и чујемо како неки препоручују , кажу - немојте целивати Крст, заразићете се. Ево ја сам вама сада испричао причу о Крсту, па ви сами донесите одлуку да ли је Крст светиња или није. Зашто људи који су ђавопоседнути, ђавоимани не могу да се прекрсте браћо и сестре? Па зато што им то демонска сила не да. Зашто секте, као што су адвентисти, као што су јеховини сведоци не признају овај Крст, не поклањају му се нити га поштују? По томе можете да видите каквог су они духа и свако ко се не клања животворноме Крсту, браћо и сестре, неће бити спасен. Бог ће судити другим народима и другим верама али по моралном закону. Нама ће судити под знаком Крста. И ово ће бити знак који ће вас спасавати на самртном одру, браћо и сестре, када смрт и смртни час закуца у нашим животима, немојте заборавити крсно знамење. Такође, носите крсно знамење око вратова, немојте да носите знакове јинг-јанг или којекаве друге ђинђуве. Око врата да имате Часни Крст, ваша деца и унуци да имају Часни Крст око врата. Смрт може да вас затекне у сваком моменту. У сведочењу једне монахиње, која је имала клиничку смрт, демонске силе јој ништа нису могле јер је умрла са Крстом на грудима. Нису могле да јој приђу, уопште. Крст се није преселио материјално, већ духовно, јер Крст заиста има духовну димензију, на првом месту, а онда материјалну и симболичну, јер дрво Крста је оно дрво браћо и сестре, које нас избавља од прародитељског греха, јер због Дрвета познања добра и зла, ми смо добили смрт у нашу природу, а животворним Крстом се ослобађамо смрти, браћо и сестре.
Немојте се стидети да се крстите иако се налазите у друштву људи који нису верујући. Не да се крстите да се хвалите, него да на себе стављате заштиту браћо и сестре. То је наша заштита, то је наш панцирни прслук. Тај панцир не може да пробије метак демонски браћо и сестре. Питајте монахе шта значи крсно знамење на молитвеним правилима, питајте појце када певају па када ти наиђу разне помисли..чиме се браниш? Па Крстом брате, Крстом. Осениш се крсним знамењем и само оде. Ево пробајте на молитвеном правилу - када зевате прекрстите уста, видећете како ће се уста затворити. Стварно, стварно вам кажем овај Крст животворни, тај који су Јелена и њен син уздигли зарад нас промишљу Божјом, тај Крст браћо и сестре да увек буде у нама и да увек иде испред нас и да га се никад не одрекнемо. Никада браћо и сестре по цену живота, по цену смрти (ове физичке). Јер Христос је рекао “Немојте се плашити оних који тело убијају, плашите се оних који могу и душу у ад да свргну. Њих се плашите..“, каже Христос у Јеванђељу.
Нека сте благословени браћо и сестре, проповедајте као мали апостоли људима, вашим пријатељима, вашим рођацима о Крсту. Крст Животворни - Крст Господњи. Амин.
на врх