На данашњи дан када прослављамо Сабор Светог Архангела Михаила, чули смо беседу васкрсну, јер Васкрс и Васкрсење је изнад сваког светитеља и сваког небеског бића и Божје творевине.
Христос прича причу о богаташу и о убогом Лазару. Прича је врло јасна, али може да нас занесе на неку странпутицу размишљања да мислимо да је искључиво богатство оно које води у ад и у страшне муке а да је једино сиромаштво то које води у живот вечни и у блаженство. Па није тако браћо и сестре. Има много примера и у Јеванђељу и у делима апостолским и у историји цркве да су богати људи били побожни и врло дарежљиви. Били су свесни да богатство које су добили, добили су од Бога да би служило и њима али једнако и њиховим ближњима. Тако исто и сиромаштво браћо и сестре може да буде погубно за нас. Често се дешава да човек који живи у некој беди и муци толико ропће да почиње да ропће и на оне који су исти као он, несхватајући да сам упада у јаму из које нема излаза и која, такође, води месту мучења и богоотпадништва и одсутности Бога у оном свету. Видимо браћо и сестре да богаташ кога Христос помиње у овој краткој параболи је човек који је живео у весељу и раскоши..не каже да је живео у радости..Радост то је духовна сфера, у њој има светости, у њој има богољубља, а весеље је само весеље и везано је за страст, везано је за телесност и нема ничега Божанског у томе. И видимо да је он у свој својој раскалашности живота заборавио на Лазара који је све време био код улаза његових врата и који је молио само за милост и ништа друго.. и понекад јео мрвице. А ко је био Лазар браћо и сестре? Лазар је био човек коме је једино размишљање било: Зашто ме све ово снашло, колико ће да траје и шта ће после бити? Браћо и сестре, то су дубинска и суштинска питања свакога човека који живи, а нарочито питање а шта ће бити? Ово јеванђеље можемо да повежемо и са данашњим празником; имамо богаташа који се ни једном није одлучио да позове Лазара барем једном за своју трпезу, да са њим подели то гошћење и то уживање у јелу. У нашем народу, овај празник је познат као празнк Архангела Михаила али то није пуни назив овог празника. Овај празник се зове Сабор Светог Архангела Михаила. Зашто? Јер он сабира све анђеле за слављење свога имена, да га не слави сам него увек у сабору, увек у заједништву, увек у заједници. Тако и кући треба да се трудимо да што чешће заједно нешто радимо, да се трудимо да заједно обедујемо, барем једном недељно да се за трпезу окупи цела породица, да мало разговарамо о животу, о проблематици, да разумемо једни друге, да опростимо једни другима. То богаташ није урадио, и онда видимо, браћо и сестре, на крају како ко завршава. Каже: умре богаташ и сахранише га. Зна се како се сахрањују богаташи, уз помпу, ту је много људи, ту је плакања, позове се 20-30 свештеника, то све буде дивно ал он иде у ад, и џабе што је било 20-30 свештеника. Он Бога никад није спознао. Он је већ пре смрти био мртав. А пазите Лазара: он је умро нечујно, нико није ни обратио пажњу на њега. Вероватно су приметили да га нема више, да не долази испред степеништа и улаза врата богаташа. А шта каже Христос? Његову душу узеше анђели и однесоше у Авраамов загрљај. Ко је Авраам? Он је праотац свих нас. Њему је обећано да ће кроз њега изаћи народ Божји. И ми смо народ Божји. Ми смо тај Израиљ коме је обећано Царство Небеско. Свако од нас браћо и сестре има у себи Лазара а има у себи и богаташа и углавном сви живимо у некој удобности, некој довољности имамо хране, имамо свега и некако се уљуљкамо у то. А видите како смрт брзо дође и онда џабе помезне сахране и луксузни ковчези и какво свештеничко појање. То не спасава браћо и сестре, јер се каже да човек кад умре, ми га испраћамо са овог света. То је само испраћај. Ми испраћамо молитвено са надом да ће Господ упокојити његову душу. А Господ најбоље зна како ми живимо свој живот. И пазите богаташа у огњу, за шта он моли; моли да Лазар умочи прст свој у воду да га расхлади, јер су муке велике. Браћо и сестре, нема веће муке од одвојености од Бога и божанске светлости. Не дао Бог да ико западне у такво место, и ако западнемо, да молитвама цркве будемо избављени од таквога места. Али пазите шта каже богаташ - па пошаљи га кући мојој да мојој браћи каже шта их чека после смрти.. а он га опомиње на Мојсија, на пророке. Христос опомиње и подсећа да и кад Он буде васкрсао, многи неће веровати и даље ће га мрзети. И зато каже Авраам - џабе да пошаљем било кога ако Мојсија и пророке нисте слушали, нећете веровати ако човек из мртвих устане. И нису веровали после четвородневног Лазара и нису веровали после Христовог васкрсења, него рекоше украдоше Га лаже и преваранти - говораше за апостоле, Његове ученике. И опет браћо, круг се окреће и ми падамо у исте грешке и стално их понављамо. Јеванђеље управо служи томе, да нас подсети какав живот треба да водимо и како да усмеравамо наше размишљање, наше тежње, да гледамо у будући век, само у будући живот и онда све друго постаје мање битно. На Литургији када се пева Херувимска песма, у једном делу песме се каже сваку животну бригу оставимо, да се саберемо на будући век, јер, браћо и сестре, Литургија је симбол бесконачности. Кад почне Литургија, ми смо ушли у онај други свет, у другу реалност, зато црква позива да одбацимо све овосветско, што је било тешко богаташу, а Лазар је гледао у будући век, питајући себе шта ће бити после са мном? Шта ће бити после?
Нека је срећан и благословен данашњи празник, свима вама који славите Сабор Светог Архангела Михаила нека је срећно и благословено. Славите славу у побожности, нека се у вашим домовима чује молитва, да мање буде дуванског дима, да мање буде псовања, немојте причати о политици има и других интересантних разговора које људи могу да воде за славском трпезом. Да сте живи и здрави на многа лета.
на врх